Maja Aleksić: Na aerodromu bio mrak, posle i na balkonu nestalo struje, pa smo mi zasijale - tako je lepše

Pakuje kofere i sprema se za odlazak u Italiju, a u mislima joj se i dalje vrte slike iz Apeldorna i Beograda. Maju Aleksić sigurno čeka specijalni doček, jer u novi klub stiže kao svetska šampionka. I to dvostruka uzastopna.

Za razliku od prethodnog planetarnog šampionata, sada je igračica Megaboks Valefolja imala ogromnu ulogu u pohodu na titulu. Zajedno sa Jovanom Stevanović i Minom Popović je pokazala da za poziciju srednjeg blokera ne treba brinuti ni posle odlaska velikih igračica...

„Selektor je imao poverenja u mene, zbog Lige nacija koju sam igrala non-stop. I na pripremama je mogao da vidi šta od kog igrača može da očekuje. Nekako smo i očekivale da ćemo deliti minutažu na utakmicama, da će neko odigrati manje, neko više... Ali uopšte nije bitno ko je u terenu. Mi se sve držimo zajedno i svaka devojka koja je dobila priliku odigrala je stvarno motivisano. To je i najbitnije u kolektivnom ženskom sportu“, ispričala je Maja Aleksić u razgovoru za Mozzart Sport.

Tokom većeg dela SP igrale su u tandemu Aleksić – Stevanović, a finale je počela Mina Popović umesto Maje. Nijednog trenutka se ni kod jedne nije videlo nezadovoljstvo što ne igra.

„Koja god da je bila u terenu, osećala je podršku i dobijala savete sa klupe od ove koje ne igra. Bez ikakve sujete, sve smo došle sa istim ciljem. Niko nije došao da pokaže sebe, već da se prikažemo kao tim. To je najvažnije“.

Učinak od 12 pobeda, od toga devet maksimalnih – stvarno je nešto što ne može često da se vidi na velikim takmičenjima. 

„Kako je krenulo, niko nije očekivao da će turnir da se završi bez ijednog poraza. U ženskoj odbojci možda i nije normalno da se igra tako u kontinuitetu dobro. Imale smo i mi oscilacije, ali baš nas je to krasilo da i kad igramo loše, držimo se zajedno i uspevamo da pobedimo... Zato smo i stigle do samog kraja“.

Zlatni potpis Italijana: Mir s Jovanom, prijem temelj svega i Srbija opasna sa svih strana

Najslabiju partiju Srbija je prikazala u drugom kolu protiv Bugarske, kada je na krilima Bianke Buše jedva izvukla pobedu. 

„Nije nas zabrinulo, znale smo da ćemo dobiti tu utakmicu. Po kvalitetu smo mnogo bolji od te ekipe. Jednostavno, na samom početku možda forma nije baš bila na najvišem nivou. Uglavnom, sve je išlo kako treba. Na kraju kada je bilo najbitnije, pokazale smo ko smo i šta smo“.

Olimpijske šampionke Amerikanke dva puta su morale da čestitaju Srpkinjama. Prvo u grupi kada su počišćene sa 3:0, a onda i posle polufinala kada su uspele da uzmu jedan set.

„Mislim da smo mi njih slomile još u četvrtfinalu Lige nacija, kada nismo bile u najjačoj postavi, a dobile smo ih. Uopšte više ne brinem za tu Ameriku kao ranije“, uz osmeh priznaje Maja.

(FIVB)

U finalu su mnogi pre takmičenja videli Paolu Egonu i njene saigračice, ali ipak im se Brazil isprečio na putu...

„Očekivala sam Italiju u finalu, ali kada smo gledali utakmicu, videli smo brzo da je Brazil bolja ekipa, da mnogo bolje funkcionišu na terenu. Znala sam da će oni da se plasiraju u finale“.

Za razliku od Azurina, Srpkinje su ekspresno izašle na kraj sa Kariokama. Bilo je to prvo finale SP za žene u 21. veku koje je završeno 3:0.

„Pola nas se i ne seća finala, koliko smo svi bili pod utiskom. Jedva smo čekali... Bolje što je bilo 3:0, jer ne bismo preživeli da je bila još jedna drama kao sa Poljskom“.

Veličanstven povratak Jovane Stevanović: Santareli je znao da će mu biti neophodna

Proslava na kraju meča je pokazala i veliko zajedništvo kad su u pitanju ekipa i stručni štab. 

„Sjajno smo se uklopili, prija nam njihova energija. Trener ima poverenja u svakog igrača, zna kada da napravi izmenu. Uvek je to u pravom trenutku. Koristi sve igračice, vodio je ovaj turnir baš kako samo može da se poželi“.

(FIVB)

Proveli su na takmičenju skoro mesec dana zajedno...

„Dugačko je baš bilo. Promenile smo čak pet hotela. U slobodno vreme smo po sobama slušale muziku, družile smo se, šetale se... Bilo nam je baš lepo u Lođu, išle smo zajedno na večere... Najviše smo se odmarale jer je bilo stvarno naporno“.

Čekala dugo u redu iza Maje Ognjenović, porodila se prošle godine, sada je najbolji dizač planete

Sve se završilo kako je samo moglo da se poželi – ponovnim izlaskom na čuveni balkon. 

„Stvarno je svaki put posebno. Sad nam je nestalo struje na balkonu i to je nešto čega ćemo se uvek sećati. Mi smo nastavile da pevamo i igramo, htele smo da održimo atmosferu. Nestalo je struje i na aerodromu pre toga, kad smo stigle bio je mrak. Onda smo mi zasijale, možda je tako i lepše“.

Na krilima ovog uspeha Maja dočekuje najvažniji izazov u klupskoj karijeri.

„Spremna sam za Italiju. Imam podršku od njih, stalno mi pišu iz kluba. Mnogo se radujem što idem da igram italijansku ligu. To mi je ostvarenje sna“, poručila je za kraj razgovora Aleksićeva.